U plit­kim (i br­zim) pla­nin­skim rje­či­ca­ma i bu­ji­ča­vim po­to­ci­ma na­sta­nje­no ma­nje ri­be od onih ko­je ži­ve u ve­li­kim rje­ka­ma i je­ze­ri­ma, za po­pri­li­ča­ni broj ri­bo­lo­va­ca, ri­bo­lov na ova­kvim mje­sti­ma pred­sta­vlja ve­li­ko uži­va­nje. Ovo je spe­ci­fič­na re­lak­sa­ci­ja i tra­ži po­pri­li­čan fi­zič­ki i du­hov­ni na­por jer sa­mo oni­ma ko­ji vo­le ova­kve iza­zo­ve ni­je te­ško da sa­ti­ma ga­ze kroz vo­du po kli­za­vom ka­me­nju, pro­vla­če se i tra­ga­ju za ri­bom kroz ura­slo ra­sti­nje i žbu­nje, ko­ri­ste­ći pri to­me ra­zno­ra­zne po­lo­ža­je, naj­če­šće kle­če­ći ili čak le­že­ći da bi se ka­mu­fli­ra­li i ne­ka­ko do­šli do vo­de sa što ma­nje bu­ke i sa ve­li­kim opre­zom jer se ov­dje u ve­ći­ni ra­di o pot­pu­no di­vljim pa­strm­ka­ma ko­je mo­že upla­ši­ti i na­ša si­jen­ka ili bi­lo ka­kav na­gli po­kret.
Iako su šan­se da se uhva­ti iole krup­ni­ja ri­ba ve­o­ma ma­le, lov pa­strm­ke na ma­lim pla­nin­skim vo­da­ma pred­sta­vlja je­din­stven do­ži­vljaj, a za mno­ge i vr­hu­nac u sport­sko-re­kre­a­tiv­nom ri­bo­lo­vu. Či­sta vo­da, sa bez­broj vi­ro­vi­tih ka­ska­da, za­htje­va od ri­bo­lov­ca da se vo­di pri­kra­da sko­ro ne­čuj­no, jer go­to­vo da ne po­sto­je pla­šlji­vi­je i opre­zni­je ri­be od po­to­ča­ri­ca, ko­je će re­a­go­va­ti na naj­ma­nji po­kret ili glas. Ta­ko­đe, po­red do­bre fi­zič­ke kon­di­ci­je, za ri­bo­lov na pla­nin­ske po­to­ča­re po­treb­na je so­lid­na vje­šti­na i upor­nost.
Ka­ko je sta­nov­nik ovih vo­da go­to­vo sto­pro­cent­no upra­vo pa­strm­ka po­to­ča­ra, po­treb­no je po­zna­va­ti je­lov­nih ove ri­be i njen na­čin is­hra­ne. Pa­strm­ka je ,,kar­ni­vo­ra” vr­sta ri­be - hra­ni se is­klju­či­vo (in­sek­ti­ma) i ži­vo­ti­nja­ma. Ve­li­ka je gra­blji­vi­ca, pa svoj pli­jen naj­če­šće gu­ta. Ko­ri­ste­ći štu­ro ove po­dat­ke, mo­že­mo do­ći u za­blu­du da je lov na nju kraj­nje jed­no­sta­van i la­gan. Naj­če­šće to, ipak, ni­je ta­ko iz raz­lo­ga što pa­strm­ka u od­re­đe­nim si­tu­a­ci­ja­ma ko­ri­sti vje­ko­vi­ma gra­đen si­stem is­hra­ne. Kod pa­strm­ki do 40 cm du­ži­ne u is­hra­ni pre­o­vla­đu­ju in­sek­ti (u svim fa­za­ma raz­vo­ja), kao i dru­ge ma­nje ži­vo­tinj­ske vr­ste ko­je ži­ve u i oko vo­de.
In­sek­ti či­ne zna­ča­jan dio hra­ne po­toč­ne pa­strm­ke. To po­seb­no va­ži za vo­de­ne in­sek­te či­je lar­ve ži­ve u po­to­ci­ma, ri­je­ka­ma ili je­ze­ri­ma. Ovi or­ga­ni­zmi či­ne stal­nu kom­po­nen­tu pa­strm­ki­nog sta­ni­šta i za­to su joj naj­pri­stu­pač­ni­ja hra­na. Vo­de­ni in­sek­ti ko­ji­ma se hra­ni pa­strm­ka pri­pa­da­ju fa­mi­li­ja­ma in­se­ka­ta: Ep­he­me­rop­te­ra (jed­no­dnev­ke), Tric­hop­te­ra (kr­zno­kril­ci), Ple­cop­te­ra (ka­me­njar­ke, obal­ča­ri) i Dip­te­ra (dvo­kri­ci). Nji­ho­ve lar­ve ži­ve u vo­di gdje se hra­ne bilj­nim ma­te­ri­ja­lom ili sit­ni­jim ži­vo­tinj­skim vr­sta­ma.
Ka­ko je sva­ko mje­sto na vo­di spe­si­fič­no, na­čin i teh­ni­ku tre­ba od­re­đi­va­ti na osno­vu kon­kret­ne si­tu­a­ci­je (i po­zi­ci­je). Na ne­kim mje­sti­ma naj­bo­lje je zbog ve­li­či­ne vo­de i du­bi­ne vi­ra, ko­li­ko je to mo­gu­će ne pri­bli­ža­va­ti se ni­ka­ko vo­di, već sa­mo vr­hom šta­pa la­ga­no spu­sti­ti ka­kvu vje­štač­ku kre­a­ci­ju lar­ve na dno. Na dru­gim mje­sti­ma, je već po­treb­no pre­tra­ži­ti vo­du ta­ko što će­mo sta­ja­ti na kraj br­za­ka ili pre­li­va i uz­vod­nim za­ba­ča­ji­ma pre­tra­ži­ti vir...
U ovoj teh­ni­ci ri­bo­lo­va pred­u­slov je da ri­bo­lo­vac uži­va u pri­ro­di, da tu po­sje­tu ne do­ži­vlja­va kao na­por­no i za­lud­no lo­ma­ta­nje po šu­mo­vi­tim i za­ra­slim pred­je­li­ma, ob­ra­slim tr­no­vi­tim oba­la­ma, već pu­šta­ju­ći ma­šti na vo­lju. Ovi ulo­vi, nas si­gur­no ne­će osvo­ji­ti svo­jom ve­li­či­nom, ali ima­ju­ći u vi­du sve što pret­ho­di ovom na­či­nu ri­bo­lo­va u sr­cu sva­kog ri­bo­lov­ca ulo­vi sa ova­kvih mje­sta su ve­li­ki i va­žni po­put ka­kvih ka­pi­ta­la­ca sa osta­lih vo­da.S.B.Mu­ri­no


Lje­sko­vak i ten­ka­ra šta­po­vi

Što se ti­če opre­me pla­nin­ske rje­či­ce su zbog šum­skog za­klo­na ve­o­ma hlad­ne čak i sre­di­nom lje­ta, te oba­ve­zno tre­ba no­si­ti gu­me­ne či­zme ko­je će nam pru­ži­ti za­šti­tu i od pro­kli­za­va­nja u le­de­nu vo­du, ali i od gmi­za­va­ca. Ade­kvat­ne du­bo­ke ci­pe­le po­put pla­ni­nar­skih mo­gu nam ta­ko­đe za­vr­ši­ti po­sao. Od pri­bo­ra za ove vo­de naj­pri­klad­ni­ji su ten­ka­ra šta­po­vi (oni­ma sa is­ku­stvom mo­že do­bro po­slu­ži­ti ka­kav štap lje­sko­vak), za­tim du­ži la­ga­ni­ji mu­ši­čar­ski šta­po­vi, a ima i onih ko­ji na ova­kvim vo­da­ma upra­žnja­va­ju ul­tra­la­ga­no va­ra­li­ča­re­nje.